Окружни суд у Добоју, на сједници вијећа дана 10.01.2025. године, донио је пресуду којом је Džемала Јукана, син Идриза, из Грачанице, оптуженог за ратни злочин против цивилног становништва из члана 142. став (1) Кривичног закона Социјалистичке Федеративне Републике Југославије ослободио оптужбе.

Трошкови кривичног поступка као и нужни издаци оптуженог и нужни издаци и награда браниоца, падају на терет буџетских средстава.

Оштећени С.Л. и Д.Р. упућени су да имовинскоправни захтјев остварују у парничном поступку.

Оптуженом је на терет стављено да је у вријеме оружаног сукоба у Босни и Херцеговини између организованих оружаних снага Војске Републике Српске с једне стране, те Армије Босне и Херцеговине и Хрватског Вијећа Одбране с друге стране, супротно правилима Међународног права, кршећи одредбу члана 3. став 1. тачка а) ИВ Женевске конвенције о заштити грађанских лица за вријеме рата или оружаног сукоба од 12. августа 1949. године и одредби члана 13. став (2) у вези са чланом 4. став (1) и (2) тачка а) Допунског протокола уз Женевске конвенције од 12. августа 1949. године о заштити жртава немеђународних оружаних сукоба од 08. јуна 1977. године (Протокол ИИ), као припадник Армије БиХ у својству комаданта 221. Брдске бригаде (111.ббр) Грачаница, која се налазила у саставу 22. Дивизије КоВ, 2. Корпуса Армије БиХ, дана 10.08.1995. године, наредио артиљеријском воду који му је био потчињен, лоциран на подручју Лендићи-Стјепан Поље, општина Грачаница, да из противавионског митраљеза (ПАМ) калибра 14,5 мм дејствује на рејон Травњака у Бољанићу, општина Добој, по чијој наредби је требало да се гађају колоне аутобуса које се крећу из Добоја према Озрену, а колоне које се крећу са Озрена према Добоју да се не гађају, па су његови подређени из наведеног оружја-оруђа испалили више пројектила са положаја Армије БиХ, којима је погођен цивилни аутобус који је саобраћао регионалним путем на релацији Добој-Петрово, а у којем су се налазили цивили, приликом чега је у аутобусу од испаљених пројектила смртно страдала цивилна особа С.П. те истог дана са истих положаја Армије БиХ, такође из оружја ПАМ калибра 14,5 мм испалили више пројектила по мјесту Бољанић, засеок Потоци, гдје се налазило цивилно становништво, од којих је један пројектил погодио оштећену Ц.Р. на прагу њене породичне куће, која је од задобијених повреда преминула на лицу мјеста,

дакле, да је за вријеме оружаног сукоба, кршећи правила међународног права наредио употребу оружја против цивилног становништва, посљедицом чега су смртно страдале двије цивилне особе,

чиме би учинио кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва из члана 142. став (1) Кривичног закона СФРЈ.

Предсједница вијећа је укратко изнијела разлоге зашто је суд донио овакву одлуку: „Ово вијеће је након разматрања свих проведених доказа, како од стране оптужбе, тако и од стране одбране дошло до закључка доносећи овакву одлуку с обзиром да је предметном оптужницом оптуженом стављено на терет да је за вријеме оружаног сукоба у БиХ као командант 221. брдске бригаде Грачаница дана 10.08.1995. године наредио артиљеријском воду који му је био потчињен по чијој наредби је требало да се гађају колоне аутобуса који се крећу из Добоја према Озрену, из којих је испаљено више артиљеријских пројектила како је наведено у оптужном акту који су пали на подручју Петрова и Бољанића усљед којих су страдали цивили и то С.П. и Ц.Р. Оптуженом је дакле стављено на терет да је издао наредбу артиљеријском воду да се изврши напад и то на начин да је наређено да се из ПАМ-а калибра 14,5 мм дејствује на подручју које је наведено у оптужном акту и да се изврши напад на цивилно становништво. Тачно је да су тог дана цивили и то С.П. и Ц.Р. што произилази из исказа свједока смртно страдалих, из исказа свједока оштећених и материјалне документације. Према оцјени вијећа, сви докази који су изведени на главном претресу нису довољни за утврђење ван разумне сумње да постоје све правно релевантне чињенице које су наведене у чињеничном опису кривичног дјела из којих произилазе законски елементи бића кривичног дјела, а на основу којих се може утврдити кривична одговорност оптуженог Džемал Јукана и с тога је на основу члана 298. тачка в) Закона о кривичном поступку Републике Српске вијеће донијело пресуду којом се оптужени ослобађа од оптужбе. Оптуженом је стављено на терет командна одговорност, а вијеће сматра да је командна одговорност као један од облика кривичне одговорности постојала у вријеме извршења кривичног дјела које је саставни дио међународног обичајног права и да је такав облик одговорности био примјењив у конкретном случају, међутим вијеће сматра да сви докази тужилаштва који се тичу у циљу доказивања кривице оптуженог на основу командне одговорности као и сви други докази нису могли довести ово вијеће до закључка да је оптужени Džемал Јукан починио наведено кривично дјело. Вијеће је дошло до закључка да сви докази тужилаштва који су изведени на главном претресу, да није доказано да је оптужени издао наредбу, односно није утврђено да се дневни борбени извјештај - доказ тужилаштва, нити ванредни оперативни извјештај за дан 10.08.1995. године односио на реализацију наредбе како се оптуженом ставља на терет, а све ће бити образложено у одлуци суда. Ово је кратко образложење, а сви докази који су изведени током поступка које ће суд цијенити појединачно и у вези са осталим доказима и на основу такве оцјене да изведе закључак да ли је нека чињеница доказана.“